О Шајкашкој

Шајкашка је географски регион у Србији. То је југоисточни део Бачке, лоциран у АП Војводини. Територија Шајкашке се налази између четири општине: Нови Сад, Тител, Жабаљ и Србобран. Шајкашка у себи обједињује 14 насељених места. То су у општини Нови Сад: Ковиљ, Каћ и Будисава. То су у општини Тител: Тител, Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин и Шајкаш. У општини Жабаљ: Жабаљ, Госпођинци, Ђурђево и Чуруг. И у општини Србобран то је село Надаљ. Важно је напоменути да су Тител и Жабаљ општине, а остала места су села.

Шајкашка је добила име по шајкашима. Шајкаши су били елитни род аустријске војске, који се кретао у уским и дугачким бродовима, познатим по имену шајке. Ове војне јединице су службовале на Дунаву, Тиси, Сави и Моришу.

Мисија

Шајкашке области уз уважавање свих специфичности овога поднебља. Развој  квалитета живота становништва у шајкашком крају, кроз подстицање стваралачких иницијатива и одрживог економског развоја. Систематски развој, афирмација и промоција савремених пољопривредних метода у области земљорадње, сточарства, прераде хране, етно туризма, заштиту животне средине и одрживо коришћење природног богатства у сливу реке Дунав.

Основни концепт

Центар за развој Шајкашке предствља платформу за унапређење економског, културног и социјалног ткива Шајкашке области са посебним нагласком на јачање конкурентности, делотворно образовање и оспособљавање омладине, стварање нових радних места.

У Србији трећина укупне популације живи на простору између Београда и Новог Сада. Који се, све динамичније, повезују у један центар преко Инђије, Пећинаца и Пазове (са Сремске стране) и дуж Европског пута Е75 који пролази кроз Бачку, тј. Шајкашку.

Основа нашег деловања биће везана за јачање капацитета свих насеља Шајкашке области и подршка у реализацији развојних пројеката и програма на локалном и регионалном нивоу. Постоји читав низ мера, различити облици подстицаја неразвијеним регионима, кроз субвенције, повољне позајмице, гаранције, пореске олакшице, капитална улагања у инфраструктуру итд. Равномерини регионални развој је једно од најважнијих питања за ЕУ и то доказује чињеница да се трећина буџета од 350 милијарди евра одваја за развој региона.

Стратешко планирање подразумева израду стратешких докумената и планова, анализа и студија.

 Развој социјалног предузетништва подразумева стварање подстицајног окружења и предузетничке климе кроз пословни консалтинг, организовање сајамског наступа.

Одрживи развој јесте процес усмерен на квалитетивнозадовољавање друштвено- економских потреба и интереса становника Шајкашке области, а истовремено елиминише штетне утицаје по животну средину и природна богатсва.

Међурегионална и међународна сарадња има циљ да прибављање искуства, информација и средства за развој Шајкашке области. Имајући у виду геостратешки положај Шајкашке области, потребно је остварити сарадњу са Саветом подунавских градова из Улма на активностима у оквиру израде Дунаске стратегије. Такође, треба спровести већи број активности са циљем међународне промоције Шајкашке области и предстваљање предности за привлачење страних инвестиција и отварање нових радних места у Шајкашкој.

Дунав развојна шанса Шајкашке

Платформа Центра се наслања на онај део специфичних циљева Дунавске стратегије који се тичу:

  • Заштита животне средине и одрживо коришћење природног богаства у сливу реке Дунав.
  • Јачање регионалне сарадње и партнерства у региону Подунавља.
  • Стварање економије знања кроз сарадњу у региону Подунавља и активна улога науке у постизању циљева Стратегије.
  • Подстицање свести о енергетској ефикасности и могућностима да многи ресурси Дунава који тренутно предстваљају трошак и оптерећење за градове на његовим обалама могу да постану значајни извори енергије.

Кључни модули активности Центра су:

Одрживи развој, јачање лидерских капацитета, развој предузетништва, промоција кооператива – кластера ситних произвођача, органска пољопривреда, сеоски туризам у условима заштићених подручја, подизање капацитета за искоришћавање средстава из одговарајућих фондова ЕУ.

 Тим

За остварење планираних активности одговоран је тим Центра за развој Шајкашке. Састав тиме чине искусни стручњаци из области економије, инвестиција, права, организационих наука, осигурања, банкарства, туризма, пољопривреде, информационих технологија.

 Метод

Центар за развој Шајкашке своје циљеве остварује: буђењем свести, едукацијом, лобирањем, умрежавањем и јавним заступањем.

  • Буђење свести

Циљ буђења свести је да подстакне становнике Шајкашке области да заузму позитиван став о развоју свога завичаја као и да их мотивише да свој став афирмишу у непосредном окружењу. Буђење свести садржи три фазе:

  1. Сензибилизација (Шта је Шајкашка?)
  2. Мотивација (Зашто је мени важна и зашто је добра за мене?)
  3. Идентификација проблема (Неразвијена област?)
  • Едукација

Циљ едукативних програма је разрада појединачних ставки развоја Шајкашке, акумулација стечених знања и ставова, као и оспособљавање за даље јавно заступање.

  • Лобирање

Циљ лобирања јесте да се кроз низ акција изврши утицај на доносиоце одлука које су у интересу за Шајкашку област. Лобирати не значи само утицати, већ пре свега анализирати и схватити проблематику развоја Шајкашке области, како би онима који одлучују, објаснили суштину и последице.

  • Умрежавање

Циљ умрежавања је да се кроз низ активности група истомишљеника препозна, успостве и изграде односе, генеришу могућности и креирају правце за акционо деловање. Умрежавање омогућава да се изгради однос „један на један“.

  • Јавно заступање

Циљ јавног заступања је такође буђење свести али у јавности. Важно је предстваити Шајкашку као нешто корисно и важно (али и „IN“) и изван медијских оквира. Садејство свих кључних актера у развоју промоције Шајкашког краја остварује се организовањем и учешћем у јавним расправама, издавањем штампаног и мултимедијалног материјала, присуством у медијима и личним разговорима са актерима.

  • Учинак и евалуација

Учинак буђења свести је формирање ставова и мотивација, а едукације је стицање знања и оспособљавање за јавно заступање ове теме. Учинак јавног заступања је већа заступљеност и видљивост ове теме у јавности. Евалуира се мерењем учесталости одговарајућих појмова у медијском дискурсу.